Tablete magnezijuma i kalcijuma

SASTAV: minerali kalcijum i magnezijum u odnosu 2:1, male količine silicijuma, gvožđa, fosfora, mangana i bakra. Napravljene su od norveškog dolomitnog krečnjaka, koji se smatra najvažnijim prirodnim izvorom kalcijuma i magnezijuma.

Preporuka za korišćenje: Uzima se 3 – 4 tablete dnevno s malo tečnosti za vreme jela.

Napomena: Preparat sadrži mikroelemente, koji potpomažu resorpciju kalcijuma. Kafa, alkohol i gazirana pića onemogućavaju dobru apsorpciju preparata.

NAMENA:

• kod alergija
• za jačanje imuniteta
• kod nepotpune ishrane
• kod žena u menopauzi
• kod obolelih od osteoporoze
• kod traumatskih i osteoporotskih preloma
• kod terapije kortikosteroidima, poremećenog rada štitne i doštitne žlezde
• kod nedovoljne fizičke aktivnosti

Tablete magnezijuma i kalcijuma Dr. Forster:

• izuzetan mineralni dodatak ishrani
• neophodni za mineralizaciju kostiju (za bolju čvrstinu kostiju i zuba)
• očuvanje koštane mase
• prevencija osteoporoze
• važni za opuštanje bolnih grčeva mišića
• za zaštitu srca i krvnih sudova
• važni za pravilan rad i funkcionisanje nervnog sistema
• za ublažavanje stresa i napetosti

Preporučuju se:

• kod pojačanih fizičkih i psihičkih napora
• u stanjima stresa
• kod razdražljivosti i depresije
• kod dugotrajnog umora
• kod gorušice i usporene probave
• kod nedovoljne mineralizacije kostiju i zuba
• tokom rasta i razvoja
• osobama aktivnog, srednjeg i starijeg životnog doba
• sportistima, trudnicama i dojiljama

SAZNALI SMO…

MINERALI PO MERI MODERNOG COVEKA

KALCIJUM – MINERAL ZA CVRSTINU ZUBA I KOSTIJU 

Kalcijum je esencijalni mineral i neophodan regulator fizioloških funkcija ćelije i organizma. Po svojoj zastupljenosti među mineralima, kalcijum je na prvom mestu. Telo odraslog čoveka sadrži 1,5-2% kalcijuma, od čega se 99% nalazi u kostima, a 1% u vanćelijskom prostoru i mekom tkivu. Metabolizam kalcijuma je pod strogom kontrolom vitamina D i hormona.

Kako organizam nije u stanju da proizvede minerale poput kalcijuma, treba ga osigurati hranom ili dopunom. Preporučena dnevna potreba za kalcijumom je 800 mg. Uvek kada se unosi manje kalcijuma od uobičajenih potreba, on mora da se nadoknadi u telesnim tečnostima iz njegovog rezervoara – kostiju. Zbog toga je naročito značajno tokom života postići što veću koštanu masu. Kost raste tokom detinjstva, da bi se između 20. i 30. godine života postigla tzv.optimalna masa. Dakle, od najranije mladosti potrebno je jesti hranu bogatu kalcijumom, kao i baviti se telesnom aktivnošću što omogućava bolje stvaranje mišićne mase i podstiče metabolizam kostiju, održavajući sklad između razgradnje i stvaranja koštane mase.

Zašto je kalcijum važan ?

Kalcijum učestvuje u mnogim vitalnim procesima u ljudskom organizmu. Osim što je neophodan za izgradnju kostiju i zuba, za deobu i rast ćelija, važan je i u procesima kontrakcije mišića. Kalcijum učestvuje u regulaciji propustljivosti ćelijske membrane, u izlučivanju nekih hormona (insulin), a važan je i za pravilan rad srca. Preko je potreban za zgrušavanje krvi i u prenosu nadražaja u nervima. Poznato je da je kalcijum koristan i kao pomoć kod alergijskih stanja. Organizam mora celi život da dobija kalcijum. Dnevne potrebe za kalcijumom zavise od životnog razdoblja:

• deca 800 mg
• mladi 1200 mg
• žene u reproduktivnom dobu 800 mg
• trudnice i dojilje 1200 mg
• žene u postmenopauzi 1500 mg
• muškarci 1000 mg

Pravilnom ishranom unosimo na dan oko 800 mg kalcijuma. Joni kalcijuma apsorbuju se u tankom crevu, a njihovoj boljoj apsorpciji doprinosi vitamin D. Ravnoteža kalcijuma u organizmu održava se putem apsorpcije, kao i izlučivanjem urinom i stolicom. Potrebe za kalcijumom su povećane u trudnoći i dojenju, starosti, kod osteoporoze i zarastanja kostiju, pri rastu i razvoju i kod fizičkih aktivnosti.

Kada nema dovoljno kalcijuma ?

Uzroci nedostatka kalcijuma su nedovoljno unošenje hranom ili povećane potrebe, posebno u trudnoći i dojenju.

Usled nedostatka kalcijuma u telu nastaju:

• osteoporoza
• preosetljivost nervnog sistema (razdražljivost, nervoza…)
• grčevi mišića
• poremećaji rada srca (lupanje srca)

Koliko god nastojali da pravilnom ishranom osiguramo dovoljne količine kalcijuma za sve potrebne procese u organizmu, to ponekad nije moguće. Naime, već neki normalni sastojci hrane ometaju apsorpciju kalcijuma, dok drugi povećavaju njegovo izlučivanje, čime se dnevni unos kalcijuma ne može namiriti iz hrane. Dodatno uzimanje kalcijuma veoma je korisno, posebno u slučajevima kada ga organizam ne dobija dovoljno putem hrane (nedovoljna ishrana, nepodnošenje mleka i mlečnih proizvoda, visoki holesterol ili gojaznost) ili kada postoje povećane potrebe. Dokazano je da nadoknada kalcijuma smanjuje gubitak koštane mase i broj preloma kod starijih osoba. Novija istraživanja pokazuju da povećan unos kalcijuma ima zaštitno delovanje na očuvanje kostiju. Kalcijum je takođe od neprocenjive važnosti u terapiji uznapredovale osteoporoze.

MAGNEZIJUM – MINERAL S MNOGIM VAŽNIM ZADACIMA

Magnezijum je mineral koji se u prirodi najčešće nalazi u obliku različitih hemijskih jedinjenja s kalcijumom. Ima ga u morskoj vodi, mineralnim izvorima i zelenom pigmentu u biljkama. Opšte je poznato da je magnezijum esencijalni sastojak ljudskog i životinjskog organizma i da je potreban za aktivnost oko 300 različitih enzima. Čovek prosečno sadrži u sebi oko 24-30 grama magnezijuma. Oko 60% ukupnog sadržaja magnezijuma nalazi se u kostima, 35% se nalazi u srčanom i skeletnim mišićima, ostatak se nalazi u jetri, bubrezima i mozgu, a ima ga i u eritrocitima. Ravnotežu magnezijuma u telu regulišu creva i bubrezi. Zahvaljujući rezervama u kostima i regulativnom mehanizmu u bubrezima, telo može i duže vreme da nadoknađuje nedovoljan unos magnezijuma. Pre pedesetak godina o magnezijumu su bile poznate samo tri činjenice:

• neophodan za rast
• važan aktivator mnogih enzima koji učestvuju u metabolizmu
• primena kod lečenja prevelikog lučenja želudačne kiseline i opstipacije

Mnogi simptomi nedostatka magnezijuma otkriveni su tek u novije doba. Poznato je da se kod nedostatka magnezijuma javljaju slabost, grčevi u mišićima, poremećaj rada srca, nervna razdražljivost i glavobolje. Nedostatak magnezijuma može da izazove pojačano zgrušavanje krvi, naročito u već oštećenim krvnim sudovima. Novija istraživanja pokazuju da ne sme da se zanemari povezanost nedostatka magnezijuma s nastankom:

• angine pektoris i akutnog infarkta miokarda
• oštećenja i popuštanja rada srca
• oštećenja unutrašnjih zidova krvnih sudova
• poremećenog metabolizma glukoze
• povećanog oksidativnog stresa

Potrebe za magnezijumom zavise od niza faktora kao što su zdravstveno stanje čoveka, starost, ishrana, konzumiranje alkohola, stres, trudnoća i dojenje, pa tako dnevne potrebe iznose za:

• decu 170 mg
• mlade 350 mg
• žene 280 mg
• trudnice i dojilje 350 mg
• muškarce 350 mg

Kada su potrebe za magnezijumom povećane ?

Uzroci nedostatka magnezijuma su različiti i brojni, pa se mogu pojaviti usled povećane potrebe (tokom rasta, razvoja, trudnoće i stresa), povećanih gubitaka (jako povraćanje, proliv, hronična oboljenja bubrega), nedovoljnog unosa (gladovanje, ishrana gotovo isključivo mlečnim proizvodima ili s malim količinama belančevina, masna hrana, “mekana” voda), poremećaja u probavnom sistemu (oboljenje probavnog sistema, hirurško odstranjenje tankog creva), uzimanja određenih lekova (diuretici, srčani glikozidi, sredstva za čišćenje), prekomernog lučenja znoja i uzimanja alkohola.

Uobičajenom ishranom dnevno se unosi 180-300 mg magnezijuma. Pri tome treba voditi računa o činjenici da samo oko 1/3 magnezijuma unesenog hranom telo može da resorbuje. Veštačko đubrivo dovodi do osiromašenja sadržaja magnezijuma u tlu, pa tako i u biljkama, a zbog toga i mi u svoj organizam unosimo premalo tog minerala. Dodatna suplementacija ishrane magnezijumom takođe se preporučuje kod prevencije srčanih oboljenja i ateroskleroze, visokog krvnog pritiska, dijabetesa, nervne napetosti, razdražljivosti i nemira, poremećaja spavanja, trudnoće i dojenja, kao i za prevenciju migrene. Predoziranje magnezijumom ne predstavlja razlog za bojazan kod zdravih osoba s normalnom funkcijom bubrega, jer se on polagano resorbuje, a njegov se višak ravnomerno izlučuje mokraćom i stolicom.